Диета для диабетиков — все, что вам нужно знать

Ishrana za dijabetičare podrazumeva izbor hrane, količine i raspored obroka prilagođene terapiji i potrebama osobe. Povrće, celo voće, integralne žitarice i mahunarke mogu biti deo plana; ugljeni hidrati nisu automatski zabranjeni. U nastavku su praktičan pregled namirnica i odgovori na česta pitanja, uz objašnjenje zašto jelovnik treba uskladiti sa lečenjem i praćenjem glukoze.

Iako je dijabetes tipa 2 hronična bolest, možete olakšati sebi svakodnevnicu posebnim režimom ishrane – potrebno je samo da ste spremni da unesete promene u svojoj prehrani. 

Znamo da sama pomisao na odricanje od hrane možete delovati zastrašujuće, ali možda će vas obradovati činjenica da ishrana za dijabetičare nije tako rigorozna kako ste možda pomislili. I dalje možete pronaći radost u hrani svakoga dana, samo je potrebno uneti alternative za određene namirnice.

Помнить: Zdrava ishrana je stub uspešnog kontrolisanja dijabetesa. Ostali faktori uključuju manje stresa, redovno vežbanje i uzimanje propisane terapije. Pa koja je to ishrana za dijabetičare? Pogledajte u nastavku teksta sve što treba da znate o takvoj ishrani.

Kako ishrana utiče na šećer u krvi kod dijabetesa tipa 2?

Sastav, količina i vreme obroka utiču na glukozu u krvi, a njihov efekat zavisi i od terapije, aktivnosti i individualnog odgovora. Dobro prilagođen plan može pomoći regulaciji dijabetesa tipa 2, ali nije dokaz da je bolest izlečena. Insulin i druge lekove ne menjajte samostalno zbog promene jelovnika.

Kao praktičan početak, NIDDK opisuje metod tanjira: polovinu čini neskrobno povrće, četvrtinu izvor proteina, a četvrtinu hrana sa ugljenim hidratima i vlaknima. Kod primene insulina nekim osobama je potrebno i brojanje ugljenih hidrata.

Koja je dobra ishrana za dijabetičare?

Dobra ishrana za dijabetičare veoma podseća na plan zdrave ishrane koji lekari preporučuju svima: Uključuje celu, minimalno prerađenu hranu, voće i povrće bogato vlaknima, umereno složene ugljene hidrate, nemasne proteine i zdrave masti kao i ograničavanje šećera.

Prema izveštaju američkog udruženja za dijabetes o ishrani za 2019. godinu, postoji nekoliko režima ishrane koje možete slediti za efikasno kontrolisanje dijabetesa:

• Mediteranska hrana
• Ishrana sa malo ugljenih hidrata
• Paleo dijeta
• Vegetarijanska ishrana

Iako dve dijete za dijabetes neće izgledati isto, određene namirnice se smatraju osnovnim za osobe sa ovom bolešću, jer podržavaju zdrav nivo šećera u krvi. Navešćemo namirnice koje se smatraju najboljim u ishrani za dijabetičare.

Masna riba 

Masna riba se smatra jednom od najzdravijih namirnica na planeti.

Losos, sardine, haringa, inćuni i skuša odlični su izvori omega-3 masnih kiselina DHA i EPA, koje imaju velike koristi za zdravlje srca.

Redovno unošenje dovoljno ovih masti posebno je važno za osobe sa dijabetesom, koje imaju povećan rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Omega-3 masne kiseline štite ćelije koje oblažu vaše krvne sudove, smanjuju upale i mogu pomoći u poboljšanju načina rada vaših arterija.

Osim toga, studije pokazuju da konzumiranje masne ribe takođe može pomoći u regulisanju šećera u krvi.

Studija na 68 odraslih osoba sa prekomernom težinom i gojaznošću pokazala je da su učesnici koji su konzumirali masnu ribu imali značajno poboljšanje nivoa šećera u krvi nakon obroka, u poređenju sa učesnicima koji su konzumirali nemasnu ribu.

Zeleniš

Lisnato zeleno povrće izuzetno je hranljivo и niskokalorično.

Takođe ima veoma malo ugljenih hidrata, pa neće značajno uticati na nivo šećera u krvi.

Spanać́, kelj i drugo lisnato povrće dobri su izvori mnogih vitamina i minerala, uključujući vitamin C stoga je idealan i za jačanje imuniteta, pogotovo u zimskom periodu kada je to posebno značajno za borbu protiv klica.

Neke studije ukazuju na to da ljudi sa dijabetesom imaju niži nivo vitamina C od ljudi bez dijabetesa, i da mogu imati veće potrebe za vitaminom C. Vitamin C deluje kao snažan antioksidans i takođe ima protivupalna svojstva.

Povećani unos hrane bogate vitaminom C može pomoći ljudima sa dijabetesom u povećanju nivoa vitamina C u serumu, istovremeno smanjujući upalu i oštećenje ćelija.

Osim toga, lisnato zelenilo je dobar izvor antioksidanata luteina i zeaksantina. Ovi antioksidanti štite vaše oči od makularne degeneracije i katarakte, što je uobičajena komplikacija dijabetesa.

Яйца

Jaja pružaju neverovatne zdravstvene koristi.

Jaja smanjuju upalu, poboljšavaju osetljivost na insulin, povećavaju nivo HDL (dobrog) holesterola i menjaju veličinu i oblik vašeg LDL (lošeg) holesterola.

Studija iz 2019. pokazala je da bi doručak sa jajima sa visokim sadržajem masti i niskim sadržajem ugljenih hidrata mogao pomoći pojedincima sa dijabetesom da tokom dana kontrolišu nivo šećera u krvi.

Iako starija istraživanja povezuju konzumiranje jaja sa srčanim oboljenjima kod ljudi sa dijabetesom, novije kontrolisane studije otkrile su da konzumacija 6 do 12 jaja nedeljno nije povećala faktore rizika od srčanih oboljenja kod osoba sa dijabetesom.

Štaviše, neka istraživanja sugerišu da konzumiranje jaja može smanjiti rizik od moždanog udara, a osim toga, jaja su dobar izvor luteina i zeaksantina, antioksidanata koji pružaju zaštitu od očnih bolesti.

Samo obavezno jedite cela jaja. Prednosti jaja prvenstveno su rezultat hranljivih materija koje se nalaze u žumancu, a ne u belancu.

Бобы

Pasulj je hranljiv, super zdrav i jeftin.

Pasulj je vrsta mahunarki bogata vitaminima B, korisnim mineralima (kalcijum, kalijum i magnezijum) i vlaknima.

Takođe imaju veoma nizak glikemijski indeks, što je važno za kontrolisanje dijabetes.

Pasulj takođe može pomoći i u sprečavanju dijabetesa.

U studiji koja je obuhvatila više od 3.000 učesnika sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, oni koji su konzumirali više mahunarki imali su 35% manje šanse za razvoj dijabetesa tipa 2.

греческий йогурт

Grčki jogurt je odličan izbor mlečnih proizvoda za osobe sa dijabetesom.

Neka istraživanja sugerišu da konzumiranje određenih mlečnih proizvoda poput jogurta može poboljšati upravljanje šećerom u telu i smanjiti faktore rizika od srčanih oboljenja, verovatno delimično i zbog probiotika koji sadrži.

Studije takođe pokazuju da konzumiranje jogurta može biti povezano sa nižim nivoima glukoze u krvi i rezistencijom na insulin.

Osim toga, jogurt može smanjiti rizik od dijabetesa.

Dugotrajna studija koja je uključivala zdravstvene podatke od preko 100.000 učesnika otkrila je da je dnevna porcija jogurta povezana sa 18% manjim rizikom od razvoja ove hronične bolesti.

Орехи

Orasi su ukusni i još više hranljivi.

Sve vrste oraha sadrže vlakna i imaju malo ugljenih hidrata, iako neki imaju više od drugih.

Istraživanja različitih orašastih plodova pokazala su da redovna konzumacija može smanjiti upalu i smanjiti šećer u krv, kao i nivo LDL (lošeg) holesterola.

Orasi takođe mogu pomoći ljudima sa dijabetesom da poboljšaju zdravlje srca.

Studija iz 2019. koja je obuhvatila preko 16.000 učesnika sa dijabetesom tipa 2 otkrila je da konzumiranje orašastih plodova – poput oraha, badema, lešnika i pistaća, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i smrti.

Istraživanja takođe pokazuju da orasi mogu poboljšati nivo glukoze u krvi.

Studija na ispitanicima sa dijabetesom tipa 2 pokazala je da konzumiranje orahovog ulja svaki dan poboljšava nivo glukoze.

Ovo otkriće je važno jer ljudi sa dijabetesom tipa 2 često imaju povišen nivo insulina, koji su povezani sa gojaznošću.

Kada ne kontrolišete dijabetes, povećavate rizik od nekoliko hroničnih oboljenja. Međutim, konzumiranje hrane koja pomaže u održavanju šećera u krvi, insulina i upale može dramatično smanjiti rizik od eventualnih komplikacija.

Kako birati namirnice kod dijabetesa?

Tabela je vodič za svakodnevni izbor, a ne spisak hrane koja trenutno „spušta šećer”. I hrana sa dobrim nutritivnim sastavom može podići glukozu ako porcija sadrži mnogo ugljenih hidrata. Razlikujte namirnicu, ukupni obrok i individualni plan; rezultat se procenjuje kroz preporučeno praćenje glikemije.

Izvor principa: NIDDK — Healthy Living with Diabetes; praktični primeri namirnica su urednička primena smernica.

Za detalje o ugljenim hidratima pogledajte glikemijski indeks namirnica и namirnice koje podižu šećer. Povezan pregled je spisak namirnica za IR.

Kako pripremiti nedeljni plan obroka kod dijabetesa?

Pre primene zabeležite uobičajeno vreme obroka, spisak lekova i nalaze koje vam je lekar tražio. Ne preskačite obrok kako biste „nadoknadili” prethodni, naročito uz terapiju koja snižava glukozu. Ako imate i insulinsku rezistenciju, tumačenje HOMA indeksa prepustite lekaru; sam kalkulator ne postavlja dijagnozu.

Jedite hranu bogatu hromom i magnezijumom

Visok nivo šećera u krvi i dijabetes takođe su povezani i sa nedostatkom mikronutrijenata, kao što su minerali hroma i magnezijuma.

Hrom je uključen u metabolizam ugljenih hidrata i masti. Takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. 

Hrana bogata hromom uključuje:

• meso
• proizvodi od celog zrna
• voće
• овощи
• орехи

Takođe se pokazalo da magnezijum utiče na nivo šećera u krvi, dok je nedostatak magnezijuma povezan sa većim rizikom od razvoja dijabetesa.

Studije su povezale osobe sa najvećim unosom magnezijuma sa do 47% manjim rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2.

Međutim, ako već jedete dosta hrane bogate magnezijumom, verovatno nećete imati koristi od suplemenata.

Hrana bogata magnezijumom uključuje:

• tamno lisnato zelenilo
• semenke bundeve i bundeve
• tuna
• Integralne žitarice
• tamna čokolada
• banane
• авокадо
• pasulj

Pijte vodu i hidrirajte se

Konzumiranje dovoljno vode može vam pomoći da držite nivo šećera u krvi unutar zdravih granica.

Osim što sprečava dehidraciju, pomaže vašim bubrezima da izbace višak šećera putem urina.

Redovno konzumiranje vode pomaže u hidrataciji organizma, snižava nivo šećera i može smanjiti rizik od dijabetesa.

Imajte na umu da su voda i druga nekalorična pića najbolja. Pića zaslađena šećerom povećavaju glukozu u krvi, pa samim time povećavaju i rizik od dijabetesa, tako da je voda uvek najbolji izbor.

Najčešća pitanja

Šta je najbolja ishrana za dijabetičare?

Najbolja je individualno prilagođena ishrana koju možete održavati uz propisanu terapiju. Uključuje raznovrsno povrće, izvore proteina, celo voće i odgovarajuće porcije ugljenih hidrata. Ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima, niti namirnica koja zamenjuje lekove.

Šta sme da jede osoba sa dijabetesom tipa 2?

Može jesti raznovrsno, uključujući celo voće, mahunarke i integralne žitarice. Važni su porcija, sastav celog obroka i raspored usklađen sa terapijom. Pojedinačne namirnice se prilagođavaju ako postoje bubrežna bolest, alergija ili drugo zdravstveno ograničenje.

Koje namirnice treba izbegavati kod dijabetesa?

Prednost dajte smanjenju zaslađenih napitaka, velikih porcija slatkiša i veoma slane prerađene hrane. To nije razlog za potpuno izbacivanje svih ugljenih hidrata. Alkohol može povećati rizik od hipoglikemije uz određene lekove, pa unos dogovorite sa lekarom.

Da li dijabetičari smeju da jedu voće?

Da, celo voće može biti deo plana ishrane. Porcija se računa u ukupan unos ugljenih hidrata i prilagođava vašem odgovoru glukoze. Voćni sok i suvo voće lakše donose veliku količinu ugljenih hidrata, pa zahtevaju drugačije porcionisanje.

Koje voće je najbolje za dijabetičare?

Ne postoji jedan najbolji plod za sve. Bobičasto voće, jabuke, kruške i citrusi mogu se uklopiti, ali presudna je porcija i celokupan plan. Birajte celo voće i raznovrsnost; velike količine nisu automatski odgovarajuće zato što plod ima niži GI.

Da li su ugljeni hidrati zabranjeni kod dijabetesa?

Nisu. Ugljeni hidrati podižu glukozu, ali mogu biti deo dobro prilagođene ishrane. Količina, kvalitet i raspodela kroz obroke određuju se prema terapiji i potrebama. Kod nekih osoba na insulinu važno je precizno brojanje ugljenih hidrata.

Koje ugljene hidrate smeju da jedu dijabetičari?

U plan se mogu uklopiti integralne žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, celo voće i skrobno povrće. Birajte izvore vlakana i porcije koje odgovaraju terapiji. Ni hleb ni krompir nisu automatski zabranjeni, ali njihov doprinos ugljenim hidratima treba uzeti u obzir.

Izvori

1. NIDDK: obroci i život sa dijabetesom
2. NIDDK: insulinska rezistencija

Sadržaj je informativan i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili individualni plan lečenja. Promene ishrane uskladite sa lekarom ili nutricionistom, naročito ako imate hronično oboljenje, uzimate terapiju, trudni ste ili dojite.